У околини Крагујевца, селу Закути 9. септембра 1903. године родио се Миодраг А. Васиљевић, фолклориста и педагог. Гимназију је завршио у Крушевцу, у којем започиње и своје музичко деловање у Музичком друштву. После започетих музичких студија у Прагу школовање наставља и завршава у Београду. Запошљава се најпре као наставник музике у Скопљу, а затим у Београду, где предаје теоријске предмете у Средњој музичкој школи при Музичкој академији. На позив Косте Манојловића, изабран је на место доцента, а затим ванредног и редовног професора на Музичкој академији. Васиљевић је осим тога, оснивач и први шеф катедре за етномузикологију на Музичкој академији у Београду и један од утемељивача Савеза фолклориста Југославије. Као методичар, Васиљевић се нарочито бавио проблематиком солфеђа и елементарне музичке писмености. Интонација, Нотно певање, и Једногласни солфеђо објављени су у првој фази његовог стваралаштва. Први је у Србији поставио наставу овог предмета на научну основу, дајучи оригинална решења методских поступака која су нашла широку примену у пракси наше музичке наставе. Функционална метода, коју је осмислио након десетогодишњег експерименталног рада, ослоњена на матерње певање, асимилацију звучних наслага и синхронизацију са нотном сликом, представња најприроднији пут ка савладавању класичног (западноевропског) тоналног система.
Уз педагошку делатност бавио се и мелографијом, те је у обема областима оставио низ теоријских дела, по којима се сврстава међу најзначајније српске методичаре, мелографе и музичке теоретичаре.
Крајем четрдесетих и почетком педесетихгодина прошлог века, после три деценије сакупљачког рада, Васиљевић са великом смелошћу почиње да пише музиколошке студије не ослањајући се на европску и класичну теорију музике : ,,Кад се у мени средила стихија тог силног материјала, необичне мелодике и бујна метрика, постао сам теоретичар; упоређивање материјала и изучавање народног живота и обичаја увело ме је у науку, у етномузикологију”.
Објављивање зборника нижу се једно за другим: Космет, Македонија, Санџак. Период до изласка следећег, лесковачког зборника, испуљен је активностима у Удружењу фолклориста Србије чији је председник од оснивања. Сарађује са фолклористима свих струка, активно ради на Музиколошком институту, као и Радио Београду где се често емитују његове емисије.
Објављивање зборника нижу се једно за другим: Космет, Македонија, Санџак. Период до изласка следећег, лесковачког зборника, испуњен је активностима и године 1953. први пут одлази у иностранство. Утоку неколико година држи предавања на универзитетима у Ерлангену, Гетингену, Хајделбергу, Регенсбургу, Будимпешти, Амстердаму, Утрехту, радио станицама Минхену, Штутгарта, Хајделберга, Будимпеште…. Загребачки Лексикографски завод позива га на сарадњу око припремања Музичке енциклопедије. Извесно време проводи у Загребу и у тесној сарадњи са Винком Жганецом ради на енциклопедији. Један је од оснивача  Сабора у Гучи.
Миодраг А. Васиљевић је умро у Опатији, 9. августа 1963. године.